Sunday, November 22, 2015

Икона на стаклу - Свети Архиђакон Стефан

Добар дан драги пријатељи. Нешто мало речи о мом раду. Икону сам радио на стаклу, ручна гравура.

Димензије иконе су: 35цм X 45цм.

Рад још тренутно у фази довршетка. За неколико дана биће све завршено и показано ту.

Такоше за оне не упућене, желим, да поделим још пар слова о Светом Архиђакону Стефану.










МОЛИТВАСВЕТОМ ВЕЛИКОМУЧЕНИКУ И АРХИЂАКОНУ СТЕФАНУ

О, Свети Великомучениче Христов Стефане, Који си Бога прославио Својим страдалним моштима, не заборави нас, који кроз многе невоље и искушења пролазимо, веж се моли МногомилистивомБогу да подари мир свету, да удаљи непријатеља који је устао због Божијег  гнева, грехова наших ради.

Моли се, угодниче Божји, са истим усрђем са којим си се молио за своје убице, да се од данас удаљи гнев безбожника,и да Господ одбрани нас, свој новоизабрани народ, како би смо твојим молитвама били спашении да би смо се могли хвалити, неизрециву милост Божју, и тебе величали у векове, векова, амин.



ПРАВОСЛАВНИ КАЛЕНДАР 09. јануар (27.дец) Свети првомученик и архиђакон Стефан

Сродник апостола Павла, и Јеврејин од оних Јевреја, који живљаху по областима јелинским. Беше Стефан први од седам ђакона, које апостоли свети рукоположише и поставише на службу око помагања сиротних у Јерусалиму.
Зато се и прозва архиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше чудеса велика међу људима. Злобни Јевреји препираху се с њим, но биваху увек побеђивани његовом мудрошћу и силом Духа, који кроз њега дејствоваше.
Тада посрамљени Јевреји, навикнути на потворе и клевете, узбунише и народ и старешине народне против невиног Стефана, клеветајући га као да је хулио на Бога и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне сведоке који то потврдише.
Тада Стефан стаде пред народ, и сви видеше лице његово „као лице ангела“ (Дап 6, 15), то јест лице му беше озарено благодатном светлошћу као негда Мојсеју, кад је с Богом говорио. И отвори Стефан уста своја и изређа многа доброчинства и чудеса Божја, која Бог учини у прошлости народу израиљском као и многе злочине и противљење Богу од стране тога народа. Нарочито их изобличи за убиство Христа Господа назвавши их „издајницима и крвницима“ (Дап 7, 12). И док они шкргутаху зубима, Стефан погледа и виде небо отворено и славу Божју.
И то што виде, он објави Јеврејима: „Ево видим небеса отворена и Сина Човечјега гдје стоји с десне стране Бога“ (Дап 7, 56). Тада га пакосници изведоше ван града и убише камењем. Међу мучитељима његовим беше и његов сродник Савле, доцније апостол Павле. У то време стајаше у даљини на неком камену Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом и гледаше мучеништво овога првог мученика за истину Сина њеног и Бога, молећи се Богу за Стефана. То се десило на годину дана после силаска Духа Светога на апостоле.
Тело  светог Стефана тајно узе и сахрани на своме имању Гамалил, кнез јеврејски и потајни хришћанин. Тако славно сконча овај првенац међу мученицима хришћанским и пресели се у Царство Христа Бога.
Тропар (глас 4):
Подвигом добрим подвизалсја јеси первомучениче Христов и апостоле, и мучитељ обличил јеси нечастије; каменијем бо побијен от рук безаконих, вјенец от јеже свише десници пријал јеси, и к’ Богу взивал јеси вопија: Господи, не постави им грјехе сего.



http://static1.freebitco.in/banners/468x60-3.png



















 SIGN UP

Tuesday, June 2, 2015

Ikona Arhangel Mihaila - ručni rad, gravura u staklu



Ikona Arhangel Mihaila, ručna gravura u staklu, dimenzije stakla : 33,3 cm X 45 cm, debljina stakla 6 mm. Moj rad

Иконка Архангел Михаил, ручная гравировка в стекле, стеклянные размеры: 33,3 см х 45 см, толщина стекла 6 мм. Моя работа.

Icon Archangel Michael, hand engraving in glass, glass dimensions: 33.3 cm X 45 cm, glass thickness 6 mm. My work.

Icono Arcángel Miguel, grabado de la mano en el vidrio, las dimensiones de cristal: 33,3 cm X 45 cm, grosor de vidrio de 6 mm. Mi trabajo.

Icône de l'Archange Michel, gravure à la main dans le verre, les dimensions de verre: 33,3 cm x 45 cm, épaisseur de verre 6 mm. Mon travail.


https://www.youtube.com/watch?v=jFaUdd5djAA

Sunday, May 24, 2015

Panorama Petrovaradinske tvrđave

Dimenzije gravure: 30cm X 69cm.
Autor:Darko Rakić
Ako ste zainteresovani možete kupiti ovu gravuru u staklu ili zakazati.

.

Saturday, May 23, 2015

Гравура у стаклу ( ручни рад - панорама Петроварадинске тврђаве )





Петроварадинска тврђава се налази у Новом Саду, у аутономној покрајни Војводини, Србија, на петроварадинској стени у месту Петроварадин на десној обали Дунава. На месту претходне средњовековне грађевине, садашњу тврђаву је изградила Аустрија у периоду од 1692. до 1780. године због сталне опасности од Турака и близине границе са Османским царством.

Због своје величине и доминантности назива се и Гибралтар на Дунаву.

Рад сам радио  на стаклу ( ручна гравура ). Тако да ми остало још, завршити неке детаље, урамити и поставити расвету у рам, како би гравура сијала.
Димензије гравуре: 30цм X 69цм.
Аутор:Дарко Ракић
Тако, драги пријатељи ако сте заинтересовани можете купити ову гравуру или заказати по вашој жељи, гравуру у стаклу.


   

Monday, May 18, 2015

Рам за огледало у дуборезу



 Добар дан, драги пријатељи. Данас желим да са вама поделим један мој нови рад, који сам урадио ручно у дуборезу за мој дом.

Сваки детаљ што видите на раму, прво сам нацртао на папиру, па онда све то то пренео на дрвени рам од буковог дрвета.

Рам је дименизија: 59цм X 80цм, дебљина дрвета 2цм.
Вероватно се питате, колико човеку који се бави овим пословим је потребно времена да се уради овакав рам или нешто слично у дуборезу.

Све зависи, да ккажем от бордура, које желите и такође врсте дрвета на којем се ради дубоерз.

Ја сам мој рам радио око 2 масаца, не баш сваки дан по 6-7 сати, нараво да сам правио паузе, никуда ниса журио, труд и рад се види на самом раму.

Ако желите нешто слично за ваш дом, пишите, ту сам
да урадим по вашим жељама, избору нешто у доборезу.
Толико од мене за данас.

Велики поздрав.



Monday, May 4, 2015

Алат за пирографију - Инструменты для пирография - Tools for pyrography

Добар дан, драги пријатељи и љубитељи пирографије.






Ево данас сам решио да, помогнем људима који су заинтересовани да науче и да се баве пирографијом, како могу доћи до свог алата за пирографију.

Овде ћу вам поставити неколико интернет страница, које можете посетити и преко којих можете наручити, купити, све что је веззано за пирографију.

Прво да кренем од Србије, пошто и ја сам живим у Србији. За љубитеље пирографије који живе у Србији, ево неколико телефонских бројева људи који праве апарате-пирографе.
Цене ће те сами сазнати контактирајући те људе.

Што се тиче лемилица, не бих вам препоручио, јер продавци обично у продавницама, кажу како је лемилица за лемлење пирограф, да је то, то, међутим, само желе да продају, а ви када дођете кући схватите д се беспотребно дали паре.






-Петар     
е-маил:petar63@hotmail.com            













-Човек који израђује пирографе а живи у Лесковцу.
 Контакт телефон:062/966-30-05

Миле Илијевски
Е-маил: uxole@yahoo.com
Телефон:063/8-757-619






Dimenzije uređaja: 320x200x100mm
Dimenzije drške:150x30x20mm (bakelitni držač otporan na visoke temperature)
Radni napon:220V/AC
Radna temperatura: od 0~800°C - podesivo

42243 Maruševec
Županija
Varaždinska











Што се тиче иностраних интернет продавница, имате их много, моја препорука ако већ нарулујете пирограф из иностранства и ако плачате све трошкове, да ипак купити нови, јер имате гаранцију на апарат-пирограф који купите, тако да вам је сервис загарантован и бар знате у шта сте уложили свој новац.

Такође на иностраним сајтовима можете наручити и нешто од књига, шаблона, много тога што може бити корисно за почетнике, како да крену с радом правилно од самог старта.
Ако вам траже плачање путем PayPal система, а ви га немате, на  PayPal систем се може регистровати и с моје странице (горе на десној страни ове странице изнад моје фотографије имате приступ-регустрицају на PayPal систем из вашег дома).

Ево неколико сајтова:
(копирајте сваки од ових линкова како би отворили интернет странице и упознали са ценама и свим осталим).

https://www.razertip.com

http://www.sawdustconnection.com/Pyrography-Woodburning-Tools-Pens.htm

http://www.axminster.co.uk/woodturning-crafts/pyrography

https://plus.google.com/+SteveWright-sunlion/posts/Aktk5pYLAkE

http://www.carbatec.com.au/pyrography-pens_c230

http://www.nibsburner.com/

http://store.razertip.com/mm5/merchant.mvc?Screen=PROD&Store_Code=razer&Product_Code=RK50

http://www.worldstandards.eu/electricity/plug-voltage-by-country/


Ако вас још шта занима ви пишите, ту сам да сваком помогнем.
 Велики поздрав.




Saturday, May 2, 2015

Свети првомученик архиђакон Стефан

  Добар дан свима. Икону сам радио на фурнираној иверици од букве. Икона је димензија 35цм X 45цм. Рађена је у техниц која се зове пирографија.
Техника као техника је веома интересента, као што сами можете видети, а такође је дуготрајна. Дрво, односно фурнирану иверицу сам по по завршетку мог рада, заштитио са лаком за дрво.
Ако желите да наручите или закажите икону по својој жељи или каки други рад у пирографији, дуборезу или да вам урадим гравуру у стаклу, јавите се.

Такође и нечто речи о Светом првомученику архиђакону Стефану:

Православна Црква, другог дана по Божићу, слави га 27. децембра по црквеном, а 9.јануара по грегоријанском календару, молитвено се сећа Светог првомученика  архиђакона Стефана. Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног дела јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није спознао истину Христовог учења.
Страдање светог Стефана збило се годину дана после силаска Духа Светога на апостоле, односно исте године када се Господ Исус Христос вазнео на небo. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником. Његово мучеништво потресно је описано је на страницама Светог Писма Новог Завета.
Свети Стефан се назива Архиђаконом, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили на службу око помагања сиротињи у Јерусалиму.
Последњеречи светог архиђакона Стефана су биле: „Господе, не урачунај им грех овај".
Самим пример мучеништва и безпоговорног страдања, архиђакон Стефан је дао и, дан данас, даје пример свим хришћанима. Његов пример најбоље објашњава речи да је „крв мученика семе Цркве".
Мошти светог првомученика Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године Господње.   

Friday, May 1, 2015

Света блажена Матрона Московска

Добар дан драги пријатељи. Ево данас сам одлучио да вам покажем још један мој рад у пирографији.
Што се може видети и по самој икони коју сам урадио.

Нешто речи о животу Свете блажене Матроне Московске.

Света блажена Матрона (Матрона Димитријевна Никонова) рођена је 1881. године у селу Себино (Туљска губернија), на двадесетак километара од чувеног Куликовог поља. Њени родитељи, Димитрије и Наталија, били су веома побожни, вредни и поштени људи. У сиромашној сеоској породици било је већ троје деце (Иван, Михаило и Марија) тако да је четврто дете представљало велики терет. Зато су родитељи размишљали да је по рођењу дају у сиротиште добротвора кнеза Голицина. Али мајка мале Матроне усни чудан сан: бела птица са људским ликом, затворених очију спусти јој се на руку. Богобојажљива жена прими то као небеско знамење и реши да дете остане у породици. Дете је рођено слепо.
Матрона није била само слепа, она је рођена потпуно без очију! Очне дупље су јој биле затворене очним капцима.
Деца су је задиркивала, ругала јој се, гурала је у јаму да виде како ће се јадна извући. Зато је веома рано престала да се игра са децом, проводећи скоро читаво време у кући. Већ са седам-осам година код ње се открио дар исцељивања и прозорљивости. Кућа њених родитеља била је близу Цркве Успења Пресвете Богородице, лепог храма, јединог за десетак околних села. Благочестиви родитељи су веома често посећивали богослужења водећи увек Матрону са собом. Кад је поодрасла, почела је сама да одлази у храм, па је убрзо научила молитве. Када би се њеној мајци омакло из сажаљења „моје јадно несрећно дете", она би одвратила са чуђењем: „Зашто сам ја несрећна? То су Миша и Вања несрећни".
Од раног детињства Бог је обдарио Матрону даром прозорљивости и исцељивања. Она је предвиђала несреће и упозоравала људе. Од њене молитве људи су постајали здрави и добијали утеху у невољама. Почели су да долазе болесници и други невољници из удаљених места. Желећи да се захвале девојчици, остављали су родитељима намирнице и поклоне. Тако је то нежељено дете постало хранитељ породице.
Још у младости Матрона је предсказала револуцију: „Пљачкаће, рушиће храмове, све од реда ти". Нека спахиница је непосредно пре револуције купила у Себину кућу и дошла код Матроне да јој каже како је наумила да подигне звонару. Матрона јој на то рече: „Ништа од тога неће бити". Тако се и десило.
Матрона је, у првом реду, помагала заједничком молитвом. Прелазак у Москву био је донекле изнуђен, јер су њена браћа постала партијски активисти и долазак побожних људи у њихову кућу није им био по вољи, а могао је да има и нежељене последице. Тако је Блажена Матрона 1925. године напустила родни дом и преселила се у Москву коју је веома волела и називала је „светим градом и срцем Русије". 
Најдуже је боравила (1942-1949.) на Арбату.
Последње станиште на овој земљи Матронушка је имала у улици Курганској број 23. у Подмосковљу. Као да је, осећајући велику изнемоглост, желела да се бар мало склони од људи. Међутим, и овде су у великом броју долазили к њој невољници и несрећници. Пред само упокојење Блажена матушка, већ потпуно изнемогла, замоли да се ограничи број људи које је дневно примала.
Блажена матушка Матрона упокојила се у Господу 2. маја 1952. године. Сахрањена је 4. маја, по њеној жељи, на Даниловском гробљу, крај цркве „да би могла да слуша службе Божије". Блажена Матрона је предсказала: „После моје смрти мало ће људи долазити на мој гроб, само најближи. А кад они умру, мој гроб ће остати сасвим запуштен. Али проћи ће године, сазнаће људи за мене и поћи ће овамо да моле за помоћ. И ја ћу свима помагати, јер ћу их све чути". И још је пред смрт рекла: „Долазите к мени и причајте ми као да сам жива, а ја ћу Бога молити да ваше молбе буду услишене. Све вас, који ми се обраћате тражећи помоћ, ја ћу после ваше смрти горе дочекивати".
Прође тридесетак година и њена хумка на Даниловском гробљу постаде једно од светих места православне Москве и Русије. Сада за Матрону знају десетине хиљада православних људи. „Матронушка" - нежно је зову, а она, као и за живота, помаже људима.

Sunday, April 26, 2015

pyrography- hand engraving: Славска икона, Ђурвђендан у раму од трешњиног дрве...

pyrography- hand engraving: Славска икона, Ђурвђендан у раму од трешњиног дрве...:    Икона је рађена у техници пирографија. Димензије иконе су:37,8цм X 31,2цм.   Дрве на којем сам радио икону је буква. Рам сам радио р...

Славска икона, Ђурвђендан у раму од трешњиног дрвета

  Икона је рађена у техници пирографија. Димензије иконе су:37,8цм X 31,2цм. 
Дрве на којем сам радио икону је буква. Рам сам радио ручно у техници која се зове дуборез. Рам за икону је од трешњиног дрвета, димензије рама су 47,2цм X 40цм X 4цм.
Икона ће стајати у дому породице:Драгана Негованића-столара из Шапца. Надам се да вам се допада мој рад?
Неколико речи о слваи Ђурвђендан и само светитељу:

Српска православна црква и њени верници славе дан светог великомученика и победоносца Георгија - празник познат у народу као Ђурђевдан. Ђурђевдан је по броју славара у Срба на четвртом месту.
Празновање Ђурђевдана пада 6. маја, а Ђурђица 16. новембра по грегоријанском календару. Ђурђевдан је уједно крсна слава многих православних Срба и Рома, а, према народној песми, био је крсна слава и Краљевића Марка.
Ђурђевдан је међу највећим пролећним празницима. Куће се ките врбом и зеленилом. Плету се венци од биља и лесковог прућа који се бацају на кућни кров или задену за капију и стајска врата. 
Ако је на Ђурђевдан ведро, верује се, биће родна година. Ако тада и сутрадан пада киша, лето ће бити сушно. Пада ли киша на трећи дан, дакле на дан светога Марка, лето ће бити кишовито. 

Свети Великомученик Георгије 

Овај славни светитељ родио се у кући богатих и часних родитеља у Кападокији. Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину, где је дечак одрастао. 

Већ у двадесетој години доспео је до чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време цар је започео велики прогон хришћана, а млади Ђорђе је ступио пред цара и одважно рекао да је и он хришћанин. Тиме је започело његово страдање за веру. 

Тамница, окови, крваве ране по целом телу и сва друга страшна мучења нису поколебали младића. Он се непрестано, усрдно и искрено молио Богу и Бог га је исцељивао и спасавао смрти на велико дивљење народа. Када је Ђорђе молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили веру Христову, а међу њима и царева зена Александра, главни жрец Атанасије, земљорадник Гликерије, потом Валерије, Донат и Тирин. 

Цар је најзад одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт сечењем главе. Царица је издахнула на стратишту пре погубљења, а свети Ђорђе посечен је 303. године. 

Многа чуда дешавала су се од тада на његовом гробу. Господ га је, због његове искрене и непоколебљиве вере, учинио моћним да помаже свима који су у невољи и који га искрено славе и призивају његово име.


     Толико драги пријатељи од мене. Ако је неко заинетересован за икону, рам, гравуру у стклу, можете заказати, јави те се.

     Свако добро. 



  








Saturday, April 25, 2015

Пирографија, Пирография, Pyrography, Pirograbado

MOLITVA PESMA (umesto slave)

https://www.youtube.com/watch?v=QVEUJ2MNPT8

Raduj s, Nebeska Carice, prekrasni Dome nedostižnog Cara; raduj se,
nezalazno i blistavo svetilo Crkve; raduj se, nebaska svetlosti pobožnih;
raduj se tiho pristanište vitalnih burom iskušenja;
raduj se se tiho pristanište vitalnih burom iskušenja;
raduj se onih koji plaču i svih nevoljnih Raska uteho.
Polmiluj mene pokajanog grešnika
i kod svemilostivog Gospoda Isusa Hrista izmoli,
da blagodaću Njegovom sve stare zlobe u duši mojoj
otklonim i obnovljen u novom životu pred
Njim da hodim.

https://www.youtube.com/watch?v=cz2xoRoCsm0













Sunday, April 19, 2015

Гравура у стаклу, ручни рад-икона Светог Николе

   
Икона Св. Николе
(ручна гравура у стаклу)
      Добар, дан свима.


     Надам се да уживате, у овако лепом дану, да се одмарате. Ја са, данас, полако привео крају ову икону. Радио сам је техници која се гравура, гравирање (гравирање је технички поступак урезивања, дизања, линија, украса, знакова и ликова). Гравура као техника, такође је доста старакао и пирографија, она се такође много провлачи кроз историју.
     Овом техником може се гравирати, злато, сребро, стакло, пластикаа, дрво, а такође се примењује за израду "дубокотисарских плоча" у бакру или другом металу за тискање слика на папиру или илустрација. Такоже се може применити за гравирање ловачког оружја.

    Ја сам ову технику применио на стаклу.Направио сам икону Светог Николе:35цм X 45цм

    Рад још нисам завршио до краја, за неколико дана видећете коначни резулетат, мог рада у техници која се зове ручно гравирање. Па ако желите, икону по вашој жељи или нешто друго ви ме контактирајте, пишите.


   МОЛИТВА СВЕТОМ НИКОЛАЈУ

    О, свесвети Николаје, прекрасни угодниче Господњи, наш усрдни заступниче, и свуда у невољама брзи помоћниче, помози мени грешном и утученом у овом садашњем животу, умоли Господа Бога да ми опрости све грехе моје које од младости своје починих у целом животу мом, делом, речју, мишљу и свим чулима својим, и при исходу душе моје помози мени кукавном, умоли Господа Бога, Саздатеља свих твари, да ме избави ваздушних митарстава и вечних мука, како бих свагда прослављао Оца и Сина и Светога Духа, и твоје милостиво посредовање, сада и увек и кроза све векове.




Friday, April 17, 2015

My life story

Darko Rakic

Sabac, 17.04, 2015



My story



Dear friends,

My name is Darko Rakic, born 27/9/1979 in Sabac, town which is in Republika Srbija. Srbija was one of the six republics in former Yugoslavia. Sabac is 80 kilometers to the south - west of Belgrade, the capital.

Zoran Rakic, my father, was a JNA officer (Yugoslav National Army), mother, Milanka, was a clerk.  After I was born I lived with my mother for a year in the house of my maternal parents’ home in Metlic, a village 18 kilometers far from Sabac. My father, at that time, was in Croatian town of Pula; 1980 mother and I moved to Pula to join my father. We were renting an apartment in Pula till after the second part of 1983. I could not remember the life in Pula. In the second part of the 1983 my father was transferred to Ljubljana, capital of Slovenia. That was the time when we started all over again, new people, new culture, new customs; it was very hard for me being a child, it was necessary for me to get used to the new environment.

We lived in Siska, part of the capital Ljubljana. It was very nice part, all former Yugoslav officers’ families lived there, and they were from different parts of former Yugoslavia. Ljubljana was the town were my childhood and growing up started. Our apartment was in 39 Siska Street, on the third floor. It is there that I met a lot of friends; I started to learn Slovenian language with them. All this was wonderful till 1986 that was the year when I had my big emotional setback, my mother and father divorced. I was given to my mother’s custody and my life continued with my mother, who, just after the arrival to Slovenia, started working in the army, but as a civilian.
The same year I was enrolled to Rihard Jakopic elementary school of Siska. Whether by accident or fate the school was named by famous Slovenian painter. As a child, I was different from my peers, when drawing a person I would start from the legs and work my way to the head, but finished drawing had the proper proportions. It was very strange to my peers and teachers at classes. As well as having a peculiar way of drawing I had photo memory, and could properly draw anything I had seen. My free time I was spending in drawing everything I had seen or imagined which fulfilled me with peace and calm. Looking back now I see that it was a way of me coping with my parents’ divorce and absence of my father who I missed and needed a lot.

I was helping my mother in everything. At an early age I learned to cook with the help of my mother; in return I helped her when she needed to go grocery shopping, because official language was Serbian at my mother’s work and to do the grocery shopping Slovenian was needed. I was a very good child.

My happy and good life, childhood and youth, in Ljubljana was interrupted with the war of 1991, when Socialist Federal Republic of Yugoslavia broke apart, all republics separated from the federation. That was second major emotional setback of my life. Over night we lost our apartment in Ljubljana and all our possessions. My mother took me to Metlic to her parents’, on my winter break; I was in fifth grade at that time. Mother brought one bag, all my things and the next morning she returned to Slovenia to her job because she was required to.

That year of 1991 I started again from the beginning, new life in my native country which I didn’t know that well. My education was continued in Serbia.
Slowly I started to learn Serbian language and grammar, getting used to Serbian curriculum. The school, I enrolled in Serbian village of Metlic, was named Dositej Obradovic. I was noticed for my drawings and at history classes. On my art teacher’s suggestion, my sixth grade teacher of drawing and painting Ljiljana Kekic (who is now professor at the Art Trades School in Sabac), I took part in Vukov sabor Trsic’s competition of elementary schools of Republic of Serbia and Montenegro (now separate republics) and Republic of Srpska (part of Bosnia and Herzegovina). My six paintings were sent to the competition. I was pronounced one of the six most talented elementary school painters.
My work was inspired with my childhood sufferings, hard life growing up without money, war, all that I transferred onto the paper. That led to my remarkable results in painting and drawing. Seeing my work materializing into good painting gave me an inspiration and zeal to do more. That was my ticket to better life. I was doing what I loved.

When I finished elementary school I decide to go to Kaona monastery, which was 20 kilometers far from Sabac. The decision surprised my mother a lot, I was still a kid. All my relatives believed I would become an army officer, as my father. But my decision was different. If somebody would ask me why did I make that decision I wouldn’t know what to say; only God knows why. Upon arrival to Kaona monastery I met a monk whose name was Dorotej, who was known as a Swede who, on his first visit to Serbia, fell in love with Orthodox Christianity and took the name Dorotej and became one of the Kaona monks. He didn’t only bring his culture and tradition to Kaona but his knowledge of wood carving, which attracted my attention immensely. Being with monk Dorotej I fell in love with wood carving and got my first instructions. Dorotej, whose real name I didn’t know, left his mark in Kaona monastery; walnut wood curved iconostasis, the big door on the major monastery church. Dorotej left monastery and returned to Sweden, married and had family. Monastery brotherhood could give more details about him. During my stay in the monastery my spiritual teacher was prior Milutin (now Bishop of Valjevo Eparchy). My mother and family visited me very often while I was in the monastery, so I found out that in Sabac the School for Art Trades was founded. On my first visit to the town I found out about the school and all the trades they were teaching. Among them was wood curving which I was interested in and learned from the monk, Dorotej, in the monastery. In the year of 1994 I decided to go to preparation classes which were the condition for acceptance into to the school.
I have to mention that the school is unique in Serbia, it teaches all lost and forgotten trades, dead in Serbia and, I can say, Europe as well.
On my test I had the best results. When I was enrolled into the school my nickname became “father” or “priest” because of my stay in the monastery. In the school I had classes of sculpting, anatomy, calligraphy, and my favorite wood curving. The school I attended was very specific, apart from regular subjects like: math, biology, geography, chemistry, computing, musical education we had drawing, painting, sculpting, calligraphy, etc. professors in the school were famous and prominent academic painters. The professor I learned about wood curving from was Mr. Sveta Samardic- Ginger (Yellow in local language); the nickname came from us, students, because he had red hair that reminded us of sun.

Apart from being happy as a student of the school of my choice we, mother and I, were facing a lot of hardships. Our life and all our belongings were lost in Slovenia, in Serbia we were forced to rent (living in different parts of the town of Sabac), often in very poor conditions: apartments which windows couldn’t close in winter, houses with outhouse toilets and baths, some of them had outhouses 30 meters far from the main house. We didn’t have money, my mother worked and we saved every dinar (RSD, Serbian currency) for my education and tools for my trade. During the war my country was facing embargo, which affected all of us especially us poor people of Serbia. Bombing, by NATO, deteriorated already bad economic situation in the country, it lead to increase of crime rate, unemployment, drug trafficking and humanitarian catastrophe. Living in Serbia was like living in ghetto, completely isolated.

To release the stress, I was under, I started to train boxing and it helped me a lot, as well as being able to protect myself from the criminal mafia that many of my peers were fallen under. All my summer breaks I would spend selling gas and cigarettes in the native village of my mother, and it helped me to earn some money for my education since my mother’s salary was not enough for my education and life. I was very diligent in educating myself as best as I could, participated in all municipality and republic competitions in painting and drawing.

My father, who was Serb as well, since the divorce in 1986 had never contacted me and never helped with my upbringing and education expenses.

I was working hard and hoping for better life, but during my high school education I found out that my mother was suffering from very serious illness. In spite of that I finished my high school education as valedictorian of the class of 1999.
Upon finishing high school I could not join the university because I did not have money to pay for the academic education which was very expensive and only a few could afford, high class kids and the new high class, which came out of war profiteers. The parents of those kids gave a lot of money to the parties in power.

There was an opening for wood carver in Matica Srpska of Novi Sad, an institute in charge of renovating cultural monuments in Serbia, after the NATO bombing. My high school officials applied for the position and I almost got the job, later on I’ll explain why “almost”. When I went for an interview to the institute, a man with the name Ratomir Kulic (who was a restorer in Matica Srpska) met me at the door of the institute and showed me places, took me to the cellar where the workshops were. When he saw my documents and works he asked me: “My son, what do you think about Slobodan Milosevic, the president of Serbia?” I told him I had the same opinion as the majority of the people in Serbia. That was why I did not get the job, because I was not a member of Socialist Party of Serbia, I was not a member of any, at that time, leading party. Politics was in every aspect of life in Serbia.

At the age of 20 I decided to, voluntarily join and pay my debt to the country, I went to the Army (which at that time was obligatory still). It took one year of my life and in 2000 I hoped for better future. That did not happened, since the politics was important in Serbian life and I was not interested in any of that, I never got a job in the furniture factories and other places I applied for the job.

Since I couldn’t get the job I was educated for, I took any job I could get because I had to live on something, mainly those were the worst paid and the hardest jobs one can get. Years went by, our rental life continued, because the government and the army, my mother worked for, never helped us with our housing problem. Our agony continued. Every earned dinar (RSD) I saved for the tools I needed for my wood carving and it was hard to get the tools in Serbia, because there was no shop you could buy such tools from. In all my hardships at that time, and with God’s help, mom and I found an apartment with a very nice Sabac family Radivojevic, who lived in Canada. They helped me get a catalogue of the tools I needed from the Montreal shop which specialized in selling that kind of tools. I got my first tools in 2003 and that was the beginning of my wood carving work. All my wood curving pieces were done in that apartment on the kitchen table, because I couldn’t afford a workshop.
To get getter knowledge of wood carving of iconostasis I visited monasteries and churches whose iconostasis were very elaborate and very precious, worth a lot of money now days. Visiting the monasteries gave me a chance to meet a lot of people. In the year of 2008 I got a chance to visit Romanian monasteries which I took gladly. The same year my family was struck by very big tragedy, my mother got a massive stroke; her life was hanging by a thread the first seven days in the hospital. I was very involved in her recovery and upon her exit from the hospital all house works and other responsibilities were on me. Right at that time I was presented with a souvenir from Zlatibor by a friend of mine. There I noticed letters which looked as if burnt; on the internet I started my education in that technique of tracing of designs by burning. Come to find out that for that technique I would need a tool called “wood burner”. There was one more problem, how to get that very expensive tool from the States, Canada or England. Since I couldn’t afford to order the tool I found it here in Serbia, a man was making it as an amateur. The major pin of the “wood burner” was made out of wire which was used in hair drier or electrical stove under the plate; that amateur tool didn’t cost me a lot.

That was the beginning of my work in woodburning technique, making icons and other works. My second love, apart from wood carving, was pyrography. Two years into my work, I was suggested by the local journalist to make a documentary about my new work, pyrography. The documentary was aired on local television of Sabac in the year 2010, but because it was not seen by many people a few knew what my work was about. Although I had a lot of hardships in my life wood carving and pyrography give me the strength to go on. Every work of mine had its story. The story that made the biggest impression on me is: “One sunny afternoon I was walking and thinking what to do next when St. Petka icon came into my mind. I came home and found the best reproduction of the icon, went to carpenter to get the wood. It took me 10 days to finish the icon, and now I needed the buyer. In the evening the phone rang and I was invited over for a dinner at my friends’. Their other friends, a family, from the building joined us for the dinner. In the conversation I was told that the neighbors were looking for an icon of Sv. Petka, their daughter got better because they prayed to Sv. Petka and that the icon would mean a lot to them. I told them I had just finished the icon and that I wanted to sell it. That was how my first icon found home in the house of people who really needed it.”
My every pyrography work left the trace in my life and has a story to it. After I had finished the icon of Valamska Presveta Bogorodica, as a price, I got a trip to Russia where I was forking for a month in the monastery Optina Pustinja which was 45 kilometers from the town of Kaluge. Everybody in the monastery was satisfied with my technique. When I returned to Serbia I continued my pyrography work with more zeal.

My mother, who became an invalid, and I still rent, now we live in the house of Margita Rabic which is in a very busy part of the town. I am now 34 years old, an artist who is struggling to make ends meet. It is very hard to be an artist here in Serbia, especially not known one. There certain kinds of artists that the government helps but the rest of us are on the verge of existence. I have so many ideas, plans  and visions which I cannot fulfill because of the situation I am in, having to provide for the two of us, buying the tools, paying for the rent, and nobody wants to help us.
I am still hoping for better future, and every morning I wake up with new ideas which I am transferring to the paper so I would have them when, one day, I can afford my workshop where I would be able to fulfill them. Very few people know my work. I dress modestly and nobody would thing of me as an artist.

My greatest wish is to have an art show where I would present to the world my works in wood carving and pyrography, to show everybody who I really am. Part of my being would like for my father, who left us 1986, to hear about my art show and to make him and the rest of his family proud of whom I became. Today I feel very lucky man. I have my wife, her name Galina. It is my great fortune, destiny put us together. I do not have my wife I would be poor. Every day would be dying out like a flower. My work would not have been.


Great gratitude for my life story, I give my love, my wife, Galini. She encouraged me to write the data for export brief story of my life.





Wednesday, April 15, 2015

Кухињска врата у пирографији

Мала врата
 
    Добар дан, драги пријатељи. Последњи пут сам писао о историји пирографије. Писао сам колико је техника стара и на каквим све материјалима може да се ради.
 
    Данас, вам приказујем, мој рад, да кажем један обичан шаблон у пирографији који сам применио на вратима за кухињске елементе. Врата су изаређена од трешњиног дрвета.

   Као што сами можете видети, по фотографијама, да пирографија може бити од велике користе, такође може дати естетски изглед вашој кухињи, као и унети стари дух-дух већ давно заборављене технике, која се у данашње време слабо користи и примењује како у малим столарским радионицама, тако и у већим компанијама које баве производњом намештаја.

 

   Затворите очи на минут, показаће вам се колико у вашом дому, имате дрвеног намештаја, дрвених предмета у дворишту и како овом техником или контактирањем једног од пирографа-човека који живи у вашем граду или околини, који вам може унети дух оригиналности на сваки дрвени предмет, комад намештаја који имате. Биће вам пријатније, а такође сам рад, као рад у пирографији није скуп.

Велика врата



   Од мене за данас, толико.
   
   А ви мало размислите о свему овоме што сам написао за вас.