Saturday, June 29, 2013

Molitva Optinski staraca, Молитва Оптинских старцев, Prayer Optina Elders.



Мој рад у пирографији
Техника пирографија
Материјал, фурнирана ивереца од букве.

Техника: пирография
Материал: бук шпоном фанеры
Автор: Дарко Ракич

Technique: pyrography
Material: beech veneered plywood
Author: Darko Rakic





Од Москве до манастира Ваведења под називом Оптина Пустиња, удаљен је од Москве 180 км или  два сата је вожње. Око 2-3км близу мансатира је мали градић Козељск. Град се први пут спомиње у летопису из 1146. године. 1238. зауезле су га трупе татарског хана Батија. Град се храбро бранио седам недеља, сви становници су били убијени. По предању двогодишњи кнез Василиј утопио се у крви бранилаца града. Освајачи су прозвали Козељск уклетим местом.Још два километра, неколико минута и пред очима на узившењу, као на величанственом постаменту, појављује се дивни бело-златни комплекс манастира, који је пружио утеху и наду многим генерацијама хришћанских ходочасника. Он је још надахнуо култне руске класике на стварање бесмртних дела – писца Николаја Гогоља, Фјодора Достојевског и Лава Толстоја.Судбина мушке манастирске обитељи била је драматична. Основао ју је почетком 15. века разбојник и убица Опта, који се покајао и у монаштву узео име Макариј. То је прави библијски сиже.У другој полотини 19. и почетком 20. века манастир се прочуо захваљујући својим великим светим старцима којих је било 14. Тако су у Русији звали најпоштованије и најпросветљеније монахе, праве духовне учитеље. Он је постао најпознатији религиозни центар подвижништва у Руском царству.По савете и решења најтежих духовних питања старцима су долазили страдаоци из свих крајева државе. Најпознатији међу старцима био је преподобни свети Амвросиј Оптински. Са њим су долазили да разговарају филозофи Константин Леонтјев и Владимир Соловјов, чак и сам Фјодор Достојевски.Достојевски је користио своје утиске из манастира када је писао култни роман Браћа Карамазови. У њему је Амвросиј постао прототип једног од најупечатљивијих ликова – старца Зосиме.Лав Толстој је овако писао о Амвросију: Овај отац Амвросиј је сасвим свет човек. Разговарао сам са њим и некако лако и радосно ми је постало на души. Када са таквим човеком разговараш, осећај блискост Бога.Али после револуције, 1918. године, манастир Оптина пустиња био је затворен, а монахе су растерали. Манастир је прешао у посед министарства просвете, овде је био организован завичајни музеј. Све се променило 1987. године, када је поводом хиљадугодишњице Крштавања Русије руска држава вратила манастир верницима. Манастор је ставропигиални, тачније директно је потчињен Патријарху Московском и све Русије.Сада обитељ преживљава духовни препород, у скиту Јована Претече живи неколико монаха, они се моле даноноћно. Улаз у тај скит за световне људе је затворен. У главној цркви Ваведења пресвете Богородице из 18. века и у другим црквама одржавају се службе. Овде се чувају мошти светих стараца, и чува се посебно поштована у Русији чудотворна икона Казанске Богородице

https://www.youtube.com/watch?v=8ByQPWNnfrg

https://www.youtube.com/watch?v=x5VZW42MHko


Молитва њихова гласи:



МОЛИТВА ОПТИНСКИХ СТАРАЦА


Господе, дај ми да са душевним миром поднесем све што ми донесе данашњи дан. Дај ми да се потпуно предам Твојој Светој вољи. Свакога часа у току овога дана учи ме и подржавај ме. Ма какве вести да добијем у току дана научи ме да их примим са спокојном душом и чврстим убеђењем да је у свему Света воља Твоја. Руководи мојим мислима и осећањима у свим речима и делима. У свим непредвиђеним случајевима, не дај ми да заборавим да је све дошло од Тебе. Научи ме да се исправно и разумно односим према сваком члану своје обитељи, никога да не збуњујем и не огорчавам. Господе, дај ми снаге да поднесем замор наступајућег дана и све што се дешава у току дана. Руководи мојом вољом и научи ме да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, да опраштам и волим. Амин.

Thursday, June 27, 2013

Valamska ikona Majke Božje, Валаамская икона Божией Матери, Valaam Icon of the Mother of God

Ime ikone: Valamska ikona Majke Božje
Tehnika: pirografija
Dimenzije: 35cm X 45cm
Autor: Darko Rakić


Имя иконы: Валаамская икона Божией Матери
Техника: пирография
Размеры: 35см х 45см
Автор: Дарко Rakic


Name of the icon: Valaam icon of the Mother of God
Technique: pyrography
Dimensions: 35cm X 45cm
Author: Darko Rakic
Tehnika:pirografija
Ukrasna gitara, žice od konca. Dotezači žica moj ručni rad.
Gitara u "Hipi stilu"
Autor:Darko Rakić

Техника: пирография
Декоративные гитар, струнных ниток.Пояса провода моей работой.
Гитара в "хиппи"

Автор: Дарко Rakic

Technique: pyrography
Ornamental guitars, strings of thread. The belt wire my handiwork.
Guitar in the "hippie"

Author: Darko Rakic



Tuesday, June 25, 2013

Св Јован Крститељ - Святого Иоанна Крестителя - St. John the Baptist

Техника пирографија
Димензија: 35цм X 45цм
Дрво:храстовина
Аутор:Дарко Ракић

Српска православна црква и верници празнују 20. јануара дан Светог Јована Крститеља.
Свети Јован је био савременик Христов и његов рођак, по телу, јер је мајка Јованова била тетка мајци Исусовој. Отац Јованов био је свештеник Захарије, а мајци његовој било је име Јелисавета.
Кад се навршило време да се испуне речи анђела Гаврила дата Захарију, Јелисавета је заиста и родила сина. Било је то 7. јула (24. јуна) и тај се дан празнује под именом Ивањдан. Када је, по тадашњем обичају, требало извршити обрезивање и дати име детету, родбина почне наваљивати да се детету да очево име; али најзад упиташе и оца, да чују да ли се он слаже. Захарије, који је пре тога био онемео, узе једну таблицу и записа:
"Нека му је име Јован!", и чим је ово написао, језик му се развеза, те поче говорити. 
ош од ране младости Јован је желео усамљенички, пустињски живот. Зато кад одрасте, одважи се и оде у пустињу, у пределе око доњег тока реке Јордана. Ту, у самоћи, сав се предао Богу и свом позиву. Живео је једноставно: хранио се акридима (бубама сличним скакавцима) и медом од дивљих пчела, а одевао се у хаљину од кострети, начињену од камиље длаке, преко које се опасивао каишем. Високог раста, црне косе и браде, мршавог и препланулог лица од сунца, уливао је страх својом појавом.

Monday, June 24, 2013

Sunday, June 23, 2013

Пилот Милорад Танасић

Пилот Милорад Танасић
Пилот Милорад Танасич - выжигание рисунка
Pilot Milorad Tanasic - pyrography












Камиказе у Априлском рату

Тек неколицини људи познато херојско жртвовање југословенских пилота који су попут јапанских камиказа жртвовали своје животе у покушају да зауставе далеко надоћнијег непријатеља у априлу 1941. године.  Ти хероји били су пилоти из 36. ваздухопловне групе Петог ловачког пука, чија је база била на летелишту Режановачка коса код Куманова. Они су као небески витезови свим својим снагама бранили јужно небо Југославије од крволочних канџи и чељусти фашистичке Луфтафе. Ти јунаци нису жалили себе, жртвовали су се за најузвишенији циљ - одбрану слободе свога народа и отаџбине. Ко су били ти храбри пилоти, хероји који су презирали смрт?

Пети ловачки пук је био наоружан застарелим ловачким авионима Xокер-фјури, из 1934. године, који су по британској лиценци израђени у нашим фабрикама. 
Пети пук је имао 30 ових авиона, две ваздухопловне групе, односно четири ескадриле.Штаб Петог ловачког пука и 35. ваздухопловна група, са две ескадриле, које су имале 15 ловаца хокер-фјури, базирао је на аеродрому Косанчић код Лесковца. Друга група овог пука, односно 36. ваздухопловна група са две ескадриле, које су такође имале 15 Xокер-фјурија, била је базирана на летелишту Режановачка коса код Куманова. Пилоти ове групе били су “мртва стража”, они су били унапред жртвовани да их смрве челичне чељусти Луфтвафе.

Да је 36. ловачка група била предстража ваздушне одбране Југославије, говори и податак да је први напад Немаца у рану зору 6. априла извршен баш на њено летилиште. О томе је капетан прве класе Војислав Поповић, командир 111. ловачке ескадриле, у 4.30 часова 6. априла изјутра јавио команди аеродрома Београд. Храбри командир 111. ловачке ескадриле капетан Војислав Поповић, одмах је полетео на челу своје ескадриле. За њима је узлетела 112. ловачка ескадрила, на челу са командиром капетаном прве класе Константином Јермаковим.
Настала је неравноправна борба у ваздуху. Немачки авиони су немилосрдно тукли “Xокере”. Наши пилоти су вештим маневрима избегавали погодке.

Када је видео да је остао без муниције капетан Поповић се са својим “Xокером” устремио на вођу немачке формације, у страховитом треску сударио са Ме-110 и оборио га. Умро је херојском смрћу и по ко зна који пут показао да је јуначко срце јаче од челика. Пао је у одбрани oтадџбине, као што су тог раног јутра 6. априла 1941. године пали и његови другови.
Поручник-пилот из 111. ловачке ескадриле Милорад Танасић решио је да следи пример свог командира капетана Поповића. Устремио се својим хокером на најближи Ме-109 и обојица су пали поломљених крила. Убрзо потом, не зна се тачно на који начин, али вероватно као и у случају капетана Поповића и поручника Танасића, оборена су још два Ме-109. Смрћу хероја пали су наредници-пилоти Јефта Арсић, Ратомир Милојевић, Верољуб Стојадиновић и потпоручник Милутин Перовић. Сви су они умрли за Отаџбину.

Може се слободно рећи да су ти храбри пилоти 36. ловачке групе били праве “камиказе”. Немачке пилоте мора да је забављао тај лов на људе у крхким машинама, или су се грабили ко ће пре да повећа списак “ваздушних победа”. Упркос јасним одредбама међународног ратног права о заштити пилота у невољи, Немци су у том нападу, а и касније у априлском рату, митраљирали југословенске пилоте који су се спасавали искочивши падобранима.


У ваздушним борбама код Режановачке Косе тог јутра оборен је и наредник-пилот Живко Степановић, али је пао на дрвеће и захваљујући чврстом седишту, остао је жив. На том аеродрому после првог немачког напада остала су само два Xокер-фјурија. После тог напада преостало људство кренуло је преко Прешева и Гњилана ка Урошевцу. Истог дана 35. група је прелетела на аеродром Бојник, где је већи део авиона уништен на земљи. Преостали састав је преко Краљева пошао ка Сарајеву.

Хероји неба живе вечно !
 Portreti, Портреты, portraits




Pepeljara, Пепельница, Ashtray

Pepeljara, materijal : drvo (hrast )
Dimenzije: 20cm X 10 cm
autor: Darko Rakić

Пепельница материал: дерево (дуб)

Размеры: 20см х 10см

автор: Дарко Ракић


Ashtray material: wood (oak)

Dimensions: 20cm X 10cm

Author: Darko Rakic